Infekcije koje vrebaju leti

Leti su deca izložena većem riziku od određenih vrsta infekcija zbog povećane aktivnosti na otvorenom, kontakta sa kontaminiranom vodom i toplih vremenskih uslova koji pogoduju razmnožavanju mikroorganizama. Najčešće letnje infekcije kod dece uključuju:

• Stomačne infekcije,

• Infekcije uha,

• Infekcije kože,

• Infekcije izazvane ubodima insekata, i

• Infekcije urinarnog trakta.

Proliv kod dece kao deo stomačne infekcije

Proliv kod dece je jedan od prvih i ujedno najčešći simptom stomačne infekcije. Ukoliko se adekvatno ne leči, može dovesti do dehidracije organizma. Složeni slučajevi mogu dovesti do hospitalizacije, a u retkim slučajevima i do smrtnog ishoda.

Najčešći uzročnici stomačnih infekcija tokom leta su adenovirusi i enetrovirusi, kao i bakterije poput salmonele i eširihije. Ovi patogeni se mogu naći u kontaminiranoj hrani, pa se recimo salmonelom može zaraziti konzumiranjem nedovoljno kuvanog mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Eširihija se pored hrane, često nalazi i u vodi.

Virusi se najčešće prenose kontaktom sa zaraženim površinama, konzumacijom kontaminirane hrane ili vode i direktnim kontaktom sa zaraženim osobama. Tokom leta moguće su i infekcije izazvane parazitima, koji su često prisutni u kontaminiranim izvorima vode, poput jezera, reka i bazena.

Svi ovi patogeni izazivaju bolesti praćene simptomima poput dijareje, povraćanja, bolova u stomaku, povišene temperature, gubitka apetita.

Dehidracija je opasno stanje jer dovodi do gubitka značajne količine tečnosti i elektrolita iz organizma. Zato je najvažniji korak u lečenju dijareje rehidracija, a često se u tu svrhu koriste oralne rehidracione soli (rastvori za hidrataciju).

Pored toga, za lečenja proliva kod dece se često preporučuje lagana ishrana, uzimanje probiotika, a ponekad je neophodna i medicinska pomoć. Kod bakterijskih infekcija doktor će verovatno prepisati terapiju antibioticima.

Infekcije uha

Infekcije uha tokom leta kod dece, posebno spoljašnjeg ušnog kanala, poznate kao "plivačko uho" ili otitis externa, su česte zbog povećane izloženosti vodi. Deca često provode više vremena plivajući u bazenima, jezerima i moru, što može dovesti do zarobljavanja vode u ušnom kanalu i stvaranja povoljnih uslova za rast bakterija i gljivica.

Simptomi su najčešće bol u uhu (blag do jak), koji se često povećava pritiskom na spoljašnji deo uha. Kao prvi simptom se uglavnom javlja svrab u uhu. Neretko se javlja još i crvenilo i otok spoljašnjeg dela uha, iscedak iz uha, gubitak sluha, povećana osetljivost (bol na dodir ili pomeranje uha).

Infekcije uha se mogu sprečiti ispiranjem vodom i sušenjem ušiju, kapima za uši, izbegavanjem čačkanja ušiu i korišćenjem plivačkih čepova.

Lečenje obuhvata upotrebu topikalnih kapi za uši, uzimanje analgetika protiv bolova, izbgevanje plivanja i ronjenja dok infekcije ne prođe, a ponekad je potrebna i terapija antibioticima.

Infekcije kože

Leti su infekcije kože kod dece česte zbog toplijih i vlažnijih uslova, koji pogoduju razmnožavanju bakterija, gljivica i virusa. Takođe, deca su često izložena manjoj količini odeće i češće su na otvorenom, što povećava rizik od povreda kože, uboda insekata i kontakta sa zaraženim površinama. Prevencija kožnih infekcija podrazumeva najpre dobru higijenu. Redovno pranje ruku sapunom i vodom, posebno nakon igranja napolju, kontakta sa životinjama ili korišćenja toaleta.

Infekcije izazvane ubodima insekata

Infekcije izazvane ubodima insekata kod dece su su posebno česte tokom leta kada deca provode više vremena na otvorenom. Ubodi insekata mogu izazvati lokalne reakcije, ali ponekad mogu dovesti i do infekcija ili prenosa bolesti.

Uodi komaraca mogu da izazovu crvenilo, otok, svrab i male plikove tokom leta. Češanje može dalje iskomplikovati ranu od uboda, pa se neretko javljaju lokalne bakterijske infekcije, poput impetiga.

Ujed krpelja može da izazove crvenilo i otok oko mesta ujeda, a najopasnije infekcija jeste Lajmska bolest.

Pčele, ose i stršljeni mogu da izazovu intenzivan bol, otok, crvenilo i svrab. Pored rizika od lokalne bakterijske infekcije, postoji i rizik od alergijske reakcije, uključujući anafilaktički šok.

Najbolja prevencija od ujeda insekata jeste zaštita kože u vidu odeće dugih rukava i nogavica i upotreba repelenata, naročito kada se boravi u zelenilu gde su insekti uvek prisutni. Nakon povratka iz prirode, važno je detaljno pregledati telo na prosustvo krpelja.

Ukoliko dođe do uboda insekta, važno je oprati ranu vodom i sapunom. Kod svraba, otoka i bola, mogu se primeniti hladne obloge, oralni antihistaminici ili topikalne kreme, kao i antibiotiske masti. Ukoliko se simptomi ne povuku ili se pogoršaju, treba potražiti savet doktora.

Treba potražiti hitnu medicinsku pomoć u slučaju simptoma anafilaktičkog šoka (otežano disanje, oticanje lica, jezika ili grla), kao i ukoliko se pojavi groznica, glavobolja, osip, simptomi slični gripu.

Infekcije urinarnog trakta

Infekcije urinarnog trakta su naročito česte tokom leta. Razlozi su boravak na kupalištima, kada kontaminirana voda može ući u urinarni trakt. Tokom leta lako dolazi do dehidratacije, a nedovoljno unošenje tečnosti može smanjiti učestalost mokrenja, što omogućava bakterijama da se razmnožavaju u bešici. Na kraju, produženo nošenje vlažnih kupaćih kostima stvara vlažno okruženje koje pogoduje rastu bakterija.

Simptomi najčešće uključuju bol i peckanje prilikom mokrenja, često mokrenje manje količine urina, mokrenje u krevet kod dece koja više ne nose pelene, bol u donjem delu stomaka i leđima, promene u boji i mirisu urina, povišena telesna temperatura.

Urinarne infekcije zahtevaju brzo reagovanje i lečenje koje obuhvata antibiotike, analgetike (po potrebi), povećan unos tečnosti, primenu probiotika.

Infekcije urinarnog trakta kod dece mogu biti neugodne i bolne, ali uz odgovarajuće preventivne mere, redovnu higijenu i brzu medicinsku intervenciju, većina infekcija može se uspešno lečiti i sprečiti bez dugoročnih komplikacija.