RA predstavlja izazov kako za medicinske stručnjake tako i za pacijente. Ova bolest ne samo što utiče na zglobove, već može imati i ozbiljne posledice po celokupno zdravlje. Zbog toga je važno istražiti zašto sve više žena biva pogođeno ovom bolešću.

Kakva je RA bolest i zašto nastaje?

Reumatoidni artritis (RA) je složena autoimuna bolest koja prvenstveno cilja zglobove, ali može imati i sistemski uticaj na druge organe. Ova bolest, iako još uvijek krije neke tajne svog porekla, smatra se posledicom kompleksne interakcije genetskih faktora i okolnih uticaja koji podstiču neželjeni imunološki odgovor organizma.

U normalnim okolnostima, imuni sistem je dizajniran da štiti organizam od invazije stranih mikroorganizama poput bakterija i virusa. Međutim, kod osoba sklonih RA, imuni sistem postaje zbunjen i počinje da napada sopstvene ćelije, stvarajući upalu i oštećenje zglobova.

Ova "autoimuna pobuna" dovodi do karakterističnih simptoma reumatoidnog artritisa, kao što su bol, oticanje, ukočenost i smanjena pokretljivost zglobova. Bez odgovarajućeg tretmana, ova bolest može ozbiljno narušiti kvalitet života pacijenta, ograničavajući ih u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Kontinuirana inflamacija može ozbiljno oštetiti hrskavicu i kosti, što na kraju može rezultirati deformitetima zglobova i gubitkom funkcije. Osim toga, osobe koje boluju od RA neretko se suočavaju sa sistemskim komplikacijama poput kardiovaskularnih problema, upala pluća i oštećenja očiju.

Prvi simptomi dolaze tiho

Ova nezgodna bolest još se naziva i "tihi ubica zglobova", jer počinje postepeno i često se ne primećuje dok ne dođe do ozbiljne štete.

U početku, simptomi reumatoidnog artritisa su vrlo suptilni i lako se mogu pripisati drugim uzrocima ili se čak ignorišu.

Tipični prvi simptomi polaze od jutarnje ukočenosti, bola u zglobovima, oticanja i crvenila na zahvaćenim područjima. Ovi simptomi obično počinju simetrično, što znači da su prisutni u istim zglobovima na obe strane tela.

Jutarnja ukočenost, koja može trajati satima, je jedan od najistaknutijih znakova reumatoidnog artritisa. Osobe sa RA-om primećuju da im je ujutru teže pokretati ruke, noge i zglobove, a to je posebno izraženo nakon dužeg perioda neaktivnosti. Bol u zglobovima je takođe čest simptom, koji može biti blag u početku, ali se s vremenom pogoršava i postane nepodnošljiv. Oteklina i crvenilo na zglobovima su treća karakteristika ove bolesti, jer ukazuju na upalu koja je osnovna problematika reumatoidnog artritisa.

Naravno, simptomi RA razlikuju se od osobe do osobe, a mogu se pojaviti i oni koji nisu povezani sa zglobovima, kao što su umor, gubitak težine ili opšta slabost.

Rana dijagnoza je važna

Sama dijagnostika RA je veoma izazovna za reumatologe, jer se simptomi mogu preklapati sa drugim reumatskim oboljenjima. Ipak, nekoliko faktora pomaže u uspostavljanju tačne dijagnoze, kao i kombinacija navedenih metoda:

• Klinička procena: Lekar će pažljivo analizirati simptome kao što su bol, otok i ograničena pokretljivost zglobova. Takođe će uzeti u obzir istoriju bolesti i eventualne genetske faktore.
• Laboratorijske pretrage: Testiranje krvi će otkriti prisustvo reumatoidnog faktora (RF) i anticitrulinsko antitelo (anti-CCP), koji su česti markeri RA. Povećana stopa sedimentacije eritrocita (ESR) i C-reaktivni protein (CRP) takođe mogu ukazivati na upalu.
• Imunološki testovi: HLA za artritis, posebno analiza HLA-B27, veoma je korisna, iako nije specifična samo za RA. Ovaj test procenjuje prisustvo određenih gena koji su povezani sa autoimunim oboljenjima.
• Radiološka ispitivanja: Rendgenski snimci i druge radiološke tehnike otkrivaju nam karakteristične promene u zglobovima tipične za RA, kao što su erozije kostiju i destrukcija hrskavice.
• Ultrazvuk i MRI: Ove metode mogu pružiti detaljniji uvid u stanje zglobova, posebno u ranim fazama bolesti.

Žene u većem riziku

Određeni podaci pokazuju da žene imaju tri puta veću verovatnoću da će razviti RA u poređenju sa muškarcima. Ovo je intrigantno i istovremeno kompleksno pitanje koje je predmet brojnih naučnih istraživanja.

Jedan od faktora koji se povezuje sa ovom razlikom jeste hormonalni uticaj. Estrogen, ženski polni hormon, može imati zaštitnu ulogu u vezi sa reumatoidnim artritisom. Kroz svoj imunomodulatorni uticaj, estrogen smanjuje aktivnost autoimunog odgovora, što bi moglo delimično objasniti zašto su žene manje podložne autoimunim bolestima poput RA-a tokom reproduktivnih godina. Međutim, nakon menopauze, kada nivoi estrogena opadaju, ova zaštita je smanjena, što opet objašnjava zašto se rizik od RA-a povećava kod starijih žena.

Pored hormonskih faktora, genetika takođe igra ulogu. Istraživanja su identifikovala određene genetske varijacije koje su povezane sa povećanim rizikom od razvoja RA-a, pri čemu su neki od tih gena češći kod žena.

Interesantno je takođe istraživanje koje ukazuje na ulogu mikrobioma u gastrointestinalnom traktu u razvoju RA-a. Disbalans u mikrobiomu, koji je pod uticajem faktora kao što su ishrana, stres i upotreba antibiotika, pokreće imunološki odgovor koji doprinosi razvoju autoimunih bolesti, uključujući RA.

Ukoliko ste prepoznali neke simptome, a žena ste u rizičnoj grupi, dovoljno je pre odlaska kod lekara da u laboratoriji zatražite potrebne analize za RA. Naša preporuka je Introlab laboratorija Beograd.

Zaključak

Iako je RA hronična bolest koja vas stavlja pred brojne izazove u svakodnevnom funkcionisanju, prognoze danas nisu tako mračne kao nekada. Napredak u medicinskim istraživanjima omogućio je razvoj novih, bioloških terapija koje ne samo da smanjuju upalu i bol, već i usporavaju progresiju bolesti. Sa sve većim brojem dostupnih lekova, pacijenti imaju više opcija za kontrolu simptoma i očuvanje kvaliteta života. Pored farmakoloških intervencija, važan deo lečenja RA je i multidisciplinarni pristup koji uključuje fizioterapiju, ergoterapiju i nutricionističko savetovanje.

Sa pravilnim lečenjem i podrškom, mnogi pacijenti sa RA uspešno nose sa bolešću i vode aktivan život.