Iako je dosada kao psihološki pojam dosta zanimljiva za proučavanje, ovakve situacije su često ipak stresne, i zato ćemo vam u nastavku teksta dati nekoliko ideja kako možete da se izborite sa dosadom, i vi i vaša deca.

Šta je dosada i kako do nje dolazi

U duhu modernog vremena, jako je lako doći do dopamina (supstance u mozgu koja nas čini srećnim) preko beskonačnog broja igrica, fimova, serija, i tako dalje.

Što češće sebi dopustimo da imamo toliko lak izvor dopamina, to ćemo se češće pronalaziti u situacijama gde ga je teško izazvati na prirodan način – baveći se hobijima, poslom, i slično.

Dosada je zanimljiv psihološki fenomen jer na prvi pogled deluje paradoksalno – kako neko može da se dosađuje u svetu prepunom stimulansa? Evo kako to funkcioniše iz perspektive mozga i pažnje:

Dosada je signal mozga.

Dosada nije samo osećaj, već signal koji mozak koristi da nam kaže da trenutno iskustvo nije dovoljno stimulativno ili izazovno. To znači da ono što radimo ne pokreće sistem nagrađivanja u mozgu (lučenje dopamina), pa se javlja potreba da potražimo nešto novo ili značajnije.

Dopamin, koji je povezan s motivacijom i nagradom, tu igra najbitniju ulogu. Kada smo suočeni s nečim što nam je zanimljivo ili izazovno, mozak oslobađa dopamin, što nas tera da se angažujemo. Kada tog stimulansa nema (ili nije dovoljno jak), nivo dopamina pada i osećamo dosadu.

Kod dece je ovaj mehanizam još izraženiji jer njihov mozak neprestano traži nove informacije kako bi učio i razvijao se. Ako nešto nije dovoljno novo ili im ne pruža osećaj postignuća, brzo gube interesovanje.

Prag tolerancije na stimulaciju

Deca imaju niži prag tolerancije na ponavljanje i predvidivost – zato ih fascinira sve što je novo, ali im dosadi čim prestane da bude iznenađujuće. Otprilike se sećate kako je to bilo kada na TV-u konstantno ponavljaju istu epizodu serije koju ste već tri puta odgledali – e tako je i deci, samo na većoj skali.

Ako dete uči novi trik s loptom, biće oduševljeno dok ga ne savlada. Kad trik postane lak, prestaje da bude zanimljiv i dete želi nešto novo.

Slično važi i za odrasle, ali mi smo naučeni da "trpimo" dosadu zbog društvenih normi, dok deca odmah na nju negativno reaguju.

Dosada se ne javlja samo kad je nečega premalo, već i kad je previše. Ako su deca stalno izložena jakim podražajima (npr. ekranima), njihov prag za dosadu se povećava – svakodnevne aktivnosti postaju im "suviše spore" ili "nezanimljive". Ovo je razlog zašto danas mnoga deca ne mogu dugo da se igraju bez eksternih stimulansa poput telefona ili TV-a.

Povezanost dosade s pažnjom

Dosada može biti i posledica nesposobnosti da se fokusiramo. Ako mozak luta između različitih misli i ne uspeva da se usmeri na jednu aktivnost, javlja se osećaj praznine i nemira.

Kod dece, čiji su sistemi pažnje još u razvoju, ovo je posebno izraženo – lako se prebacuju s jedne stvari na drugu i ako nijedna ne "klikne", brzo se dosađuju.

Dosada kod dece je znak da nešto nije dovoljno izazovno, novo ili značajno. Njihov mozak traži balans između predvidivosti (kako bi se osećali sigurno) i novine (kako bi učili). Ako ih nešto prestane stimulisati, oni traže sledeću stvar.

Zato su najbolji lekovi protiv dosade razne igre i aktivnosti koje su dovoljno izazovne da drže pažnju, ali ne previše kompleksne da deluju frustrirajuće.

Aktivnosti za decu – najbolje ideje

Koje aktivnosti su zanimljive detetu zavisi od njegovog kognitivnog razvoja, pažnje i motoričkih sposobnosti. Evo šta obično deluje pozitivno u različitim uzrastima:

Bebe (0–2 godine)

• Šta njih zanima?

Nova čula: svetlo, zvukovi, teksture

Lica i pokreti

Igra koja izaziva osnovne motorne veštine

• Aktivnosti koje ih drže fokusiranim:

Ogledala – vole da gledaju sebe jer im je to misteriozno

Šuškave i taktilne igračke – plišani materijali, gumene teksture

Senzorne kutije – pirinač, pasulj, voda (pod nadzorom)

Igre sakrivanja (peek-a-boo) – razvija razumevanje trajnosti objekata

Muzika i ritmičko tapkanje – razvija slušne i motoričke sposobnosti

Mala deca (2–4 godine)

• Šta ih zanima?

Istraživanje sveta kroz igru

Oponašanje odraslih

Prostorno razmišljanje i manipulacija objektima

• Aktivnosti koje ih drže fokusiranim:

Slagalice i kocke – razvijaju logiku i finu motoriku

Gnječenje plastelina – taktilna stimulacija i kreativnost

Uloga odraslih (kuvanje, popravke, lekari) – obožavaju da kopiraju roditelje

Baloni i mehurići – vizuelna i motorička koordinacija

Jednostavni eksperimenti (soda i sirće, bojenje vode) – mini nauka za radoznale mozgove

Predškolski uzrast (4–6 godina)

• Šta ih zanima?

Prve društvene igre i pravila

Kombinovanje kreativnosti i logike

Već imaju omiljene teme (dinosaurusi, svemir, princeze, superheroji)

• Aktivnosti koje ih drže fokusiranim:

Lavirinti i zagonetke – razvijaju upornost i rešavanje problema

Tematske igre (pirati, princeze, superheroji) – podstiču maštu

Društvene igre sa jednostavnim pravilima – npr. Čoveče ne ljuti se

Bojanke i kreativni setovi – izražavanje kroz boje

Igre sa pravilima (trčanje do određenog mesta, žmurke, Simon kaže) – vežbanje kontrole i pažnje

Mlađi školarci (6–9 godina)

• Šta ih zanima?

Izazovi i postizanje ciljeva

Više kreativne slobode

Druženje i kompeticija

• Aktivnosti koje ih drže fokusiranim:

LEGO i složenije građevinske igre – strateško razmišljanje

Sportovi i fizičke igre – bicikl, trčanje, skakanje preko konopca

Escape room i detektivske igre – vole misterije i zagonetke

Društvene igre sa strategijom (Uno, Monopoly Junior, Šah)

Eksperimenti (pravljenje vulkana, magnetne igre)

Stariji školarci (9–12 godina)

• Šta ih zanima?

Samostalnost u učenju i istraživanju

Takmičenje i dokazivanje sposobnosti

Tehnologija i "pravi svet"

• Aktivnosti koje ih drže fokusiranim:

Kodiranje i robotika (Lego Mindstorms, Scratch, Minecraft Education)

Sportovi sa takmičenjem – timski sportovi, trke, gimnastika

Stripovi, priče i kreativno pisanje

Eksperimenti sa elektricitetom i naučne igračke

Hobi projekti (pravljenje raketa, origami, DIY eksperimenti)

Sprečavanje dosade u svakom uzrastu

Bilo kog uzrasta da je dete, ovih nekoliko jednostavnih trikova uvek možete primeniti kada je u pitanju borba sa dosadom na pravi način:

• Izazov mora biti taman – ni pretežak ni prelak
• Što više čula je uključeno u igru, to bolje
• Mešanje pravila i slobodne igre (deca vole strukturu, ali i haos)
• Praktične aktivnosti su zanimljivije od pasivnih (bolje praviti nešto nego samo gledati).

Istražujte i eksperimentišite. Osluškujte interesovanja svog deteta i u skladu sa uzrastom pronađite idealnu zanimaciju koja će ujedno biti i savršen lek protiv dosade