Mobing na poslu: Definicija, zaštita i dokazivanje zlostavljanja
U pravnom kontekstu, termin "mobing" se koristi za opisivanje situacija psihičkog maltretiranja ili zlostavljanja na radnom mestu. Ova pojava, prisutna već decenijama, dobila je naziv i dijagnostički okvir tek tokom osamdesetih godina dvadesetog veka. Švedski psiholog Hajnc Lejman prvi je formalno formulisao i prepoznao ovu vrstu postupanja kao moralno zlostavljanje, šikaniranje i ponašanje koje nanosi štetu zaposlenima.
U ovom tekstu, govorimo o tome šta je mobing, ko ima pravo na zaštitu od njega i kako dokazati ovu ozbiljnu vrstu zlostavljanja.
Šta je mobing na poslu?
Zlostavljanje na radnom mestu, poznato i kao mobing na poslu, obuhvata različite oblike aktivnog ili pasivnog ponašanja koje se ponavlja i koje dolazi od poslodavca ili drugih zaposlenih.
Ovakvo ponašanje ima za cilj ili dovodi do povrede dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i radnog statusa zaposlenog. Istovremeno, stvara atmosferu straha i neprijateljstva, koja može biti ponižavajuća ili uvredljiva za zaposlene.
Mobing može dodatno otežati radne uslove, izolovati zaposlenog ili ga podstaknuti na odluku da napusti posao ili otkaže ugovor o radu. Ovakve situacije su definisane u Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Kako prepoznati znake mobinga na radnom mestu?
Prepoznavanje i prijavljivanje mobinga na poslu je važno za zaštitu zaposlenih. Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ističe nekoliko indikatora koji mogu ukazati na prisustvo mobinga na poslu.
Neki od sledećih znakova mogu vam pomoći da prepoznate zlostavljanje:
- Ometanje komunikacije: Ovo uključuje namerni pokušaj sprečavanja zaposlenog da izrazi svoje mišljenje, izražavanje kroz viku, pretnje, uvrede i slična neprimerena ponašanja.
- Narušavanje međuljudskih odnosa: Ovo podrazumeva postupke kao što su izolacija od kolega, ignorisanje, prekid komunikacije, oduzimanje radnih resursa, uskraćivanje informacija i slično.
- Napad na lično dostojanstvo: Komentarisanje privatnih stvari, ogovaranje, uvrede i slično.
- Narušavanje profesionalnog integriteta: Neosnovane kritike i kontrole, omalovažavanje postignuća, dodeljivanje poslova koji su ispod nivoa znanja i iskustva, nepravedno kratki rokovi za izvršenje zadataka, isključivanje iz stručnih i obrazovnih programa i slično.
- Namerno ugrožavanje zdravlja: Ovo uključuje izazivanje stresnih okolnosti, poput pretnji otkazom i sličnih radnji.
- Seksualno uznemiravanje: Ovde se podrazumeva seksističko komentarisanje, neželjeni fizički kontakti, uslovljavanje napredovanja ili pogoršanja uslova rada prihvatanjem seksualnih zahteva.
Posledice mobinga na radnom mestu mogu biti ozbiljne, uključujući fizičke, emocionalne i psihičke povrede. Ipak, s obzirom na to da je mobing poseban tip zlostavljanja, postavlja se važno pitanje: kako dokazati mobing na radnom mestu?
Kako dokazati mobing na poslu
Mobing na radnom mestu često ne ostavlja jasne tragove, što može komplikovati proces dokazivanja. Ipak, zaposleni mogu preduzeti određene korake kako bi se osigurali i olakšali prikupljanje potrebnih dokaza.
Evo nekoliko korisnih saveta:
Zapisivanje detalja
Vodite precizne zapise o svim incidentima. Zabeležite datume, vreme, mesto i sve bitne detalje svakog događaja. Ovi zapisi mogu biti presudni u kasnijem rešavanju problema.
Prikupljanje dokumenata
Sakupite sve materijalne dokaze koji podržavaju vaše tvrdnje, poput tekstualnih poruka, elektronske pošte ili drugih dokumentovanih tragova.
Izveštaji lekara
Ako mobing utiče na vaše zdravlje, važno je da odete kod lekara koji može dokumentovati bilo koji zdravstveni problem. Izveštaji lekara biće važni dokazi o vašem zdravstvenom stanju.
Podrška kolega
Ukoliko i druge kolege doživljavaju slične probleme, njihova podrška može biti dragocena u dokazivanju mobinga.
Komunikacija sa nadređenima
Ako ste spremni, razmislite o tome da razgovarate s nadređenima o vašim iskustvima i tražite njihovu podršku u rešavanju problema.
Ipak, važno je zapamtiti da audio i video snimci bez odobrenja snimanih osoba nemaju pravnu težinu kao dokaz u sudskim postupcima, stoga ih je bolje izbegavati ako ne postoji saglasnost svih učesnika.
Kome se obratiti za pomoć ako doživite mobing na poslu?
Ako doživite mobing na poslu, važno je da znate kome se možete obratiti za pomoć. Započnite kontaktiranjem inspekcije za rad, koja je zadužena za nadzor nad poštovanjem zakonskih regulativa u vezi sa radnim odnosima.
Nakon toga, ako na vašem radnom mestu postoji sindikat, on može biti od velike koristi u pružanju podrške i zaštiti vaših prava kao zaposlenog. Dodatnu pomoć nudi i poverenik za zaštitu ravnopravnosti, institucija posvećena suzbijanju diskriminacije, uključujući i mobing na poslu.
Ako se i dalje osećate ugroženo ili zastrašeno, savetuje se i da se konsultujete sa advokatom za radno pravo. Oni vam mogu pomoći da razumete koja su vaša prava i opcije.
Za podnošenje tužbe za mobing na poslu imate rok od šest meseci od datuma poslednjeg incidenta. Ako je pokušano mirenje i ono nije uspelo, tužbu bi trebalo podneti u roku od 15 dana od završetka tog postupka.
Kako se zaštiti od mobinga na poslu?
Zaštita od mobinga zavisi od toga ko je agresor. Ako je to poslodavac, osoba koja trpi mobing može odmah započeti pravni postupak protiv njega zbog zlostavljanja na poslu.
Ako je agresor kolega, osoba koja trpi mobing bi prvo trebalo da se obrati poslodavcu i pokrene internu proceduru za rešavanje problema na miran način. Ako interni postupak ne uspe, tada je moguće podneti tužbu sudu.
U slučaju da ni zaposleni koji se žali na mobing, ni osoba na koju se žalba odnosi nisu više zaposleni kod istog poslodavca, postupak zaštite od zlostavljanja na poslu nije moguć ako su sporne radnje izvršene dok su bili zaposleni.
Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova omogućava zaštitu od mobinga putem arbitraže u okviru Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Žrtva zlostavljanja može podneti zahtev Agenciji, koja će, uz saglasnost druge strane, pokušati da izmiri sukobljene strane.
Komentari(1) Napiši komentar
Jelena
Odgovori29.05.2024 14:17
I na kraju, uzmešadvokata i za svaki slučaj i sudskog tumača, nekog kao što je Jasna Filipović Bojić, i tužiš zlostavljača da se puši! Kad plati, naučiće kako treba da se ponaša.