Potrebno je imati u vidu da je porast nivoa holesterola prilikom unošenja namirnica životinjskog porekla individualan. Ne reaguju svi isto na unos masne hrane u organizam. 

Kada unosimo više holesterola, jetra tada izbacuje manje holesterola u krv, tako da u našem organizmu nivo masnoća ostaje isti ili je neznatno povišen. Previše hrane sa holesterolom može dovesti do drugih zdravstvenih problema, odnosno do stvaranja krvnih ugrušaka.

Sa druge strane, ako našem organizamu uskratimo namirnicama sa većim sadržajem holesterola, nećemo imati neke od dobrih sastojaka za naše zdravlje. Može da dođe do nedostatka holina u organizmu što vodi ka oštećenju jetre. Holin je vitamin B kompleksa koji se nalazi u hrani bogatoj holesterolom i ako ga nema dovoljno u našem organizmu može dovesti do slabog pamćenja i Alchajmerove bolesti.

Uloga dobrog holesterola

Ukoliko imamo povišen holesterol moramo da snizimo nivo LDL holesterola, takozvani „loš holesterol“ koji je glavni krivac za začepljenje arterija. Ujedno, moramo da povisimo HDL holesterol ili „dobar holesterol“ koji nas štiti od LDL holesterola. HDL holesterol ima svoj zadatk, a to je da loš holesterol prebaci u jetru gde se on uništava. Naše arterije su zdrave ako imamo više HDL holesterola u krvi.

Da bi smo povećali „dobar holesterol“ potrebno je da vodimo računa o ishrani. Na uvećanje „lošeg holesterola“ utiče unos velike količine ugljenih hidrata, a ne masti. Potrebno je izbegavati loše ugljene hidrate i zameniti ih dobrim ugljenim hidratima. U loše ugljene hidrate spadaju industrijski slatkiši, gazirani sokovi ili sokovi sa dodatkom šećera, dok su dobri ugljeni hidrati mahunarke, testenine od celog zrna, voće.

Kad je najbolje uzimati masnoće

Našem organizmu su potrebne masnoće, a dnevni unos masnoća bi trebalo da je oko 25-30%. Najbolje vreme da se uzimaju masnoće je ujutru. Enzimi koji pomažu da se vare masti se u našem organizmu intezivno izlučuju u jutarnjim časovima. Tada je idealno vreme da unosimo više masnoća životinjskog porekla kao što su jaja, sir, kajmak, šunka, itd.
Jutro je vreme kada se u našem organizmu u jetri sintetiše holesterol. Kada ujutru unesemo masnoće životinjskog porekla, tada jetri dajemo gorivo da ona sintetiše više HDL holesterola, odnosno, dobrog holesterola. Kada ne unesemo životinjske masti, naša jetra sintetiše mnogo više LDL, odnosno, lošeg holesterola.

Ovaj proces u našem organizmu se dešava zbog razlike u strukturi i razlike u gustini lipoproteina dobrog i lošeg holesterola. HDL, dobar holesterol ima veliku gustinu i za njegovo stvaranje je potreban masan materijal. LDL ili loš holesterol je lipoprotein male gustine i vrlo lako se sintetiše od bilo kojeg materijala.

Navika da se preskače doručak kao najvažniji obrok, koji daje energiju za ceo dan, je velika greška. Preskakanjem doručka samo razdražujemo hormone, kortizol i insulin, čiji je nivo najviši ujutru. Tako da umesto da pomažemo da se stvore zaštitne materije u našem organizmu i tako podižemo naš imunitet, mi ustvari remetimo ovaj proces i tako stvaramo masna skladišta u određenim delovima našeg tela i pogubno utičemo na imunitet.

Nastala skladišta masti se kasnije dosta teško uklanjaju, a aktivnost hormona koji se luče iz masnih depoa raste što dodatno remeti naš metabolizam.