Najbolje je angažovati advokata u slučaju razvoda

Podela imovine posle razvoda može se izvršiti sporazumno ili u sudskom postupku, pre prestanka zajednice ili u toku procesa razvoda. Takođe, pre podele zajedničke imovine ona se mora jasno odvojiti od posebne imovine supružnika, a ceo ovaj postupak uređuje imovinsko pravo. Kako je ova grupa pravnih normi široka i komplikovana, supružnicima se preporučuje da u procesu razvoda i podele imovine zaštitu svojih prava prepuste profesionalnim zastupnicima, odnosno advokatima. Jedino na ovaj način obe zainteresovane strane mogu biti sigurne da su im sva prava adekvatno zaštićena.

Šta predstavlja zajedničku imovinu supružnika?

Ukoliko bivši supružnici nisu zaključili tzv. predbračni ugovor, što je u Srbiji još uvek retka praksa, pitanje podele zajedničke imovine postavlja se tek u procesu razvoda. Jednostavno rečeno, zajednička svojina predstavlja sva imovinska prava koja su supružnici stekli u braku, zajedničkim radom ili ulaganjem. Imovina i prava koja su supružnici stekli pre braka ili ona prava koja uživaju na osnovu imovinskih sticanja pre zaključenja zajednice predstavljaju posebnu imovinu koja se izuzima iz podele pre ili za vreme razvoda.

Šta spada u posebnu imovinu

Konkretno, posebnu svojinu predstavljaju imovina stečena pravnim poslovima pre braka (kupljene nekretnine poput stana ili zemljišta), imovina stečena besteretnim pravnim poslovima poput poklona ili nasleđa, kamate i dividende iz pravnih poslova koji nisu rezultat zajedničkog rada supružnika. U ovu grupu imovinskih prava spadaju i novčane naknade na ime odštete koju je jedan od supružnika pretrpeo na imovini stečenoj van bračne zajednice, naknada neimovinske štete, periodične novčane obaveze, poput naplate rata na osnovu kredita.

Najzad, u posebnu imovinu spadaju stvari za ličnu upotrebu svakog supružnika koje nisu nesrazmerno veće vrednosti u odnosu na istorodne stavri drugog supružnika. Sa druge strane, zajednička imovina je podložna deobi u procesu razvoda i nju čini sve ono što su supružnici zajednički stekli. U ovu grupu prvenstveno spadaju nekretnine i novčana sredstva koja iz nje proističu, a koju su supružnici zajedno kupili, naknada štete nad takvom imovinom, prihodi od igara na sreću i prihodi od posebne imovine u slučaju kada su im supružnici svojim radom zajednićki doprineli.

Udeo supružnika u zajedničkoj imovini nije zakonom određen.

Ovom imovinom oni zajednički upravljaju na osnovu pisanog ili nepisanog sporazuma i nemaju pravo da njome svojevoljno raspolažu. Ukoliko ne postoji predbračni ugovor, pitanje tačnog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini se ne postavlja dok bračna zajednica traje. Kada dođe do razvoda braka, ovi udeli se moraju definisati, kako bi se imovina ravnopravno podelila.

Podela imovine posle braka može se učiniti uz dogovor ili sudskim putem

Deoba zajedničke svojine može se izvršiti na zahtev supružnika, njihovih naslednika ili poverilaca koji su neuspešno pokušali da iz iste naplate neko svoje potraživanje. Ukoliko postoji saglasnost supružnika oko njihovih udela, imovina se može podeliti sporazumno ili u vanparničnom sudskom postupku. Ukoliko takva saglasnost ne postoji, zajednička imovina podeliće se u parničnom postupku pred nadležnim sudom. Supružnici se prvenstveno mogu dogovoriti o svojim udelima, formirati suvlasničku zajednicu i ovakav dogovor u pismenom obliku overiti kod notara. Na voaj način se ustanova zajedničke imovine potpuno isključuje, pa se u slučaju razvoda podela imovine vrši prema pravilima unapred dogovorene suvlasničke zajednice.

Podela imovine nakon razvoda u vanparničnom postupku

Desiće se kada su supružnici saglasni oko visine svojih udela, ali se ne mogu dogovoriti oko praktične, fizičke podele imovine. U tom slučaju supružnici podnose sudu predlog za podelu zajedničke imovine, zajedno sa svim dokazima o njenom poreklu i pravu svojine na svakom njenom udelu. Sud će, po prijemu ovako sačinjenog predloga, zakazati ročište na koje će pozvati supružnike i njihove pravne zastupnike. Na ročištu će sud nastojati da se stranke dogovore, a tek ukoliko je to nemoguće, doneće odluku izvodeći potrebne dokaze, saslušanja i veštačenja.

Podnošenje tužbe za podelu imovine

Najzad, ukoliko se supružnici ne mogu dogovoriti oko svojih udela, mogu podneti tužbu za podelu zajedničke imovine, u čemu vam može pomoći advokatska kancelarija Beograd i korak po korak vas sprovesti kroz celokupan proces. Inače, tužba će rezultirati parničnim postupkom, na čijem kraju će sud presudom utvrditi koliko je procentualni udeo u imovini svakog supužnika, i koje pojedinačne stvari on iznosi iz bračne zajednice. Iako tužbom za podelu zajedničke imovine mora precizno biti određen predlog toga koliki je udeo supružnika- tužioca, sud, nakon dokaznog postupka i obaveznog ekonomsko- finansijskog veštačenja, može doneti i drugačiju odluku, te supružniku dodeliti veći ili manji udeo. Važno je napomenuti da podela zajedničke imovine ne podrazumeva i vraćanje poklona učinnjenih među supružnicima za vreme trajanja bračne zajendice. Jedini je izuzetak ukoliko je poklon u očiglednoj nesrazmeri sa ostalom imovinom supružnika.