Nezdrava ishrana

Činjenica je da je savremeni način života doprineo da nam se u ishrani nađu namirnice koje ne bi trebalo jesti zbog njihovog lošeg kvaliteta i načina na koji se spremaju. Ovde se pre svega misli na takozvanu „brzu hranu“. Ovaj način ishrane na duge staze može da proizvede ozbiljne zdravstvene probleme. U kombinaciji sa svakodnevnim stresom i mnogobrojnim obavezama, posledice mogu biti i fatalne. Ako uzmemo u obzir i to na koji način su namirnice od kojih se spremaju obroci odgajane, čime su hranjene životinje i kojim hemikalijama su prskane biljke, situacija nije nimalo ružičasta. Da bi dobili što više prinosa, poljoprivredni proizvođači često ne prezaju od prevelike i nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava, a sve da bi postigli željeni rezultat. Sve to ulazi u lanac ishrane, prerađuje se i dolazi do krajnjih korisnika - ljudi.

Ima li zdrave hrane

Na sreću, trend ovakvog odgajanja hrane u svetu polako se zaustavlja i ljudi se sve više okreću organskoj proizvodnji, pre svega za lične potrebe, ali i za prodaju, tako da su ove namirnice dostupne i svima koji žele ovakvu hranu. U procesu odgajanja biljaka i životinja na organski način ne koriste se konvencionalna sredstava za suzbijanje bolesti i štetočina, nego se više ide na mehaničko odstranjivanje i tretiranje prirodnim preparatima. Konzumirajući ovakvu hranu ne dolazite u dodir sa hemikalijama. Kada je u pitanju proizvodnja mesa i mleka, životinje se takođe hrane organski proizvedenom životinjskom hranom, žive u slobodnom tovu, pasu travu, baš kako je to nekad bilo. Na ovaj način se dobija kvalitetno meso, ali i mleko bez ikakvih dodatih aditiva i nezdravih sastojaka. Da bi se dobio organski obrok, celokupan krug stvaranja namirnica mora se u tom pravcu odvijati.

Šta podrazumeva zdravo se hraniti

Poslednjih godina budi se svest o značaju ishrane i njenom uticaju na ljudski organizam, ali se istovremeno javljaju i zagovornici različitih teorija o tome šta to podrazumeva. Tako imamo vegane, vegetarijance, ali i one koji preferiraju samo meso. Ovi pravci u ishrani su najzastupljeniji, ali ima ih još, kao što su oni koji preferiraju samo presne, termički neobrađene namirnice ili oni koji ne jedu ugljene hidrate i tako dalje. Svaki pojedinac veruje da je baš on u pravu i mišljenja su podeljena, ali je takođe i stav stručne javnosti dosta podeljen i isključiv. Mnogi nutricionisti i ljudi koji proučavaju namirnice imaju oprečne stavove šta, kako i kada treba jesti. Običan čovek teško da može da odluči ko je u pravu. Ostaje da sam prepozna šta je to što njemu odgovara i da odabere svoj put kojim želi da ide.

Ipak balansirano

I pored oprečnih mišljenja o načinima ishrane, jedan je stav oko kojeg se svi slažu, a to je da je potrebno da namirnice budu izblansirane, tj. da se unose različite grupe korisnih elemenata, kao što su vitamini, minerali, proteini i mnogi drugi. Takođe, svi ističu značaj prvog obroka u toku dana. Uz malo truda, svakog dana možete imati brz i zdrav doručak. Da bi se postigao što bolji balans, potrebno je proučiti šta koja namirnica sadrži i kako ih kombinovati da bi efekat bio najbolji. Danas su informacije lako dostupne te sami možete pronaći sve što vas zanima, online kontaktirati stručnjake i edukovati se u ovoj oblasti. Pravilna ishrana jeste važna, ali, kako smo već napomenuli, bez fizičke aktivnosti i bez oslobađanja od stresa i napetosti i nakupljene negativne energije nema srećnog i zdravog života.